Pred Prvi svetski rat jedan od najbogatijih ljudi u Foči bio je trgovac Dimitrije Babin. Nije bio samo uspešan i ugledan trgovac, već i veliki patriota i istaknuti nacionalni radnik. Kao član Mlade Bosne, delio je sudbinu svojih saboraca – poput Gavrila Principa, i on je završio u sarajevskom zatvoru.
Danas Dimitrije Babin ima 91 godinu. Za devet decenija života mnogo je video, čuo i doživeo. Gotovo ceo jedan vek prikovao je ovog neumornog starca za kućni prag u Novoj Pazovi. Iz bogate riznice njegovih uspomena i sećanja izdvojili smo nekoliko dragocenih detalja vrednih pažnje.
Dolaskom Austro-Ugarske u Bosnu nestalo je i ogromno bogatstvo Dimitrija Babina – imanje za koje se govorilo da vredi polovinu tadašnje Foče. Ipak, iako je izgubio materijalno bogatstvo, nije izgubio ugled, čast i poštovanje po kojima je bio poznat.
Babin je bio prvi član Narodnog veća u Foči. Njegov rad za Mladobosanski pokret bio je izuzetno značajan. Kao cenjen trgovac imao je pristup vojnim kasarnama, gde je, pod izgovorom prodaje sitnih i vrednih ukrasa, prikupljao važne vojne podatke. Ti podaci su hitnim vezama prosleđivani Ministarstvu narodne odbrane u Beogradu.
Tokom Prvog svetskog rata tri puta mu je kopana grobnica, ali su rake ostajale prazne. Kao austrougarski talac, zajedno sa još petoricom sugrađana, primoravan je da stoji ispred austrougarske vojske.
– Biti talac je nešto najteže i najstrašnije u životu. Glava vam visi o koncu, sudbina zavisi od ćudi vojnika. Kako sam preživeo silne udarce kundacima i vojničkim cokulama, samo Bog zna – priseća se stari trgovac.
U svoje vreme Dimitrije Babin bio je jedan od najistaknutijih nacionalnih radnika. Uvek je bio u prvim redovima narodnih pokreta i akcija. Pomagao je sve aktivnosti usmerene ka oslobođenju zemlje od austrougarske vlasti. Tada nije bilo lako zaslužiti titulu „veliki patriota“ – to priznanje pripadalo je samo najposvećenijim borcima za slobodu.
Njegov doprinos nije izostao ni na kulturnom planu. Bio je osnivač prvog društva za borbu protiv alkoholizma pod nazivom „Pobratimstvo“, a pomagao je i osnivanje brojnih drugih kulturnih i privrednih udruženja. Sa posebnom pažnjom čuva povelju sarajevske „Prosvete“, dodeljenu kao znak priznanja i zahvalnosti za njegov nesebičan rad.
Tokom Drugog svetskog rata Dimitrije Babin je sa porodicom živeo u Peći. Iako u poodmaklim godinama, zajedno sa decom koja su bila u partizanima, na svoj način pomagao je narodnooslobodilačku borbu.
– Nikada neću zaboraviti trenutak kada je sudbina dvadesetak skojevaca bila u neizvesnosti. Držali su sastanak u prostorijama iza stana, ne sluteći da su u donjim prostorijama dva italijanska vojnika. Kada sam ih ugledao kako dolaze, pozvao sam ih kod sebe na kafu i rakiju. Da bi se prikrio sastanak, morali smo čak i karte da igramo, iako se nismo najbolje razumeli. Kada su otišli – kao da mi je kamen pao sa srca – priseća se Babin.
I danas, u desetoj deceniji života, Dimitrije Babin neumorno prikuplja građu o svojim vršnjacima i saborcima iz Mlade Bosne. Redovno izdvaja novinske članke koji govore o događajima i ljudima iz njegovog vremena. Starosti se ne predaje – to se vidi ne samo po njegovom vedrom duhu, već i po stihovima koje je poslednjih godina počeo da piše.
