Početak spora i prvi koraci
Uskoro će se navršiti 60 godina od pokretanja spora pred najvišim državnim organima zbog povraćaja zemlje oduzete novopazovačkim kolonistima prilikom izgradnje takozvanog Batajničkog aerodroma. Spor je u ime 600–700 kolonista započeo stari solunski borac Božo Spasoje Puhalo, koji ga je uporno vodio sve do svoje smrti 1974. godine.
Nakon njegove smrti, borbu je nastavio njegov sin Relja Puhalo, koji sa još više strpljenja i upornosti pokušava da povrati nepravedno oduzetu zemlju kolonistima iz Nove Pazove.
Seljačke radne zadruge i oduzimanje zemlje
Državnu akciju formiranja seljačkih radnih zadruga meštani Nove Pazove su masovno podržali. U početku su formirane čak četiri zadruge. Međutim, kako ove organizacije nisu unapredile poljoprivredu, već su je dodatno unazadile, vlast je 1953. godine dozvolila njihovo rasformiranje.
Prilikom ulaska u zadruge, meštani su u zajednički posed uneli svu svoju zemlju. Po izlasku iz zadruga, nisu dobili nazad kompletnu površinu koju su prethodno uneli. Posebno su oštećeni oni čija se zemlja nalazila na prostoru današnjeg Batajničkog aerodroma.
Razmere oduzimanja i podaci o šteti
Tačan obim oduzete zemlje dugo nije bio poznat. Božo Puhalo je raspolagao podatkom od oko 1.500 jutara i vodio spor u ime 600 do 700 kolonističkih domaćinstava. Kasnijim istraživanjima, Relja Puhalo je došao do saznanja da je zemlja oduzeta od 381 meštanina, u količini od 2 do 4 jutra po domaćinstvu.
Obećanja državnih organa i zvanični stavovi
Pre nego što je započeo opsežnu prepisku sa državnim organima, Božo Puhalo je posetio svog ratnog saborca i prijatelja Mošu Pijadea, tadašnjeg predsednika Skupštine FNRJ. Pijade je obećao da će se pitanje rešiti u korist kolonista, ali do toga nije došlo.
Božo Puhalo je, prema sopstvenoj evidenciji, uputio 12 glavnih zahteva, žalbi i molbi najvišim državnim institucijama u periodu od 1954. do 1960. godine. Najprecizniji odgovor stigao je 2. maja 1955. godine od Pravnog odeljenja Državnog sekretarijata za poslove narodne privrede FNRJ, u kojem je navedeno da kolonistima treba priznati naknadu po propisima Osnovnog zakona o eksproprijaciji.
Ovaj stav je potvrđen i od strane Odbora za predstavke i žalbe Savezne narodne skupštine 1956. godine.
Izostanak konačnog rešenja
Iako je nakon ovih stavova delovalo da je pitanje rešivo, konačna odluka nikada nije doneta. Božo Puhalo je nastavio da šalje molbe, žalbe i urgencije, ali su se predmeti prebacivali sa jedne institucije na drugu bez epiloga.
Nakon njegove smrti, Relja Puhalo je nastavio borbu iz početka, ulažući sopstvena sredstva u takse, fotokopije, proteste i urgencije, ali bez uspeha.
Promene država, isti problem
Tokom trajanja spora menjale su se države i sistemi – od FNRJ, preko SFRJ, SRJ, do Državne zajednice Srbije i Crne Gore – ali problem nikada nije rešen. U međuvremenu se pojavila i mogućnost da aerodrom Batajnica pređe u privatno vlasništvo.
Relja Puhalo je prikupio dokumentaciju koja pokazuje nepravilnosti u evidenciji dodeljene zemlje, kao i činjenicu da je nakon izgradnje aerodroma ostao višak od oko 600–700 jutara zemlje, koji je dodeljen poljoprivrednim organizacijama, umesto da bude vraćen meštanima od kojih je oduzet.
Nastavak borbe i otvoreno pitanje pravde
Spor je intenzivnije obnovljen 1992. godine, a aktivnosti su dodatno pojačane 1997. i 1998. godine, kada je Relja Puhalo uputio protest Ministarstvu finansija Republike Srbije zbog izostanka odgovora državnih organa. Nadležne institucije su se proglašavale nenadležnim i upućivale ga jedne na druge.
Uprkos svemu, Relja Puhalo ne odustaje, uveren da je pravda na strani njegovog oca i oštećenih meštana Nove Pazove. Pitanje da li će zaštitu privatne imovine morati da potraži pred međunarodnim sudovima ostaje otvoreno i nameće se samo po sebi.
