Privredni početak Nove Pazove bio je skroman i pun izazova. Posleratne okolnosti nisu nudile mnogo prostora za brz napredak, ali su postojali jasni pokušaji da se život u mestu pokrene i organizuje.
Narodni odbor opštine Nova Pazova doneo je 30. decembra 1955. godine važnu odluku kojom se Zemljoradničkoj zadruzi u Novoj Pazovi odobrava proširenje delatnosti. Zadruga je dobila pravo da se bavi otkupom poljoprivrednih proizvoda, stoke, žitarica, semenske robe, mleka i mlečnih proizvoda, mesa i mesnih prerađevina, voća, povrća, industrijskog bilja, kao i prodajom osnovnih životnih namirnica i robe široke potrošnje.
Ničega dovoljno
Početkom 1956. godine na području opštine Nova Pazova zasejano je oko 2.800 katastarskih jutara zemlje, ali taj posao nije bio lak. Najveći problem predstavljao je nedostatak kvalitetnog semena kukuruza. Ono malo što je bilo dostupno često nije odgovaralo potrebama proizvođača.
Poljoprivredno dobro „Nova Pazova“ uspevalo je da dnevno stavi na raspolaganje oko 500 kilograma kukuruza, uz mogućnost dodatne isporuke do 2.000 kilograma, ali ni to nije bilo dovoljno da se zadovolje sve potrebe.
Na teritoriji opštine registrovano je 372 konjske zaprege, koje su maksimalno korišćene tokom prolećne setve. Ipak, ozbiljan problem predstavljao je izostanak veterinarske stanice, zbog čega su uginuća domaćih životinja bila česta.
Zanati i lokalna proizvodnja
U isto vreme, Stolarsko preduzeće „Vojvodina“ beležilo je sve bolje rezultate. Sve što bi stolari proizveli brzo je nalazilo kupce, pa se ukazala potreba za proširenjem kapaciteta. Preduzeće je zatražilo dodatni prostor, uključujući i zgradu bivšeg mlina, kako bi moglo da nastavi sa razvojem.
Planiran je i dalji privredni razvoj kroz osnivanje četlarsko-metlarske radionice zanatskog tipa, čime se nastojalo da se otvore nova radna mesta i ojača lokalna ekonomija.
Prva ambulanta u Novoj Pazovi
Jedna od najznačajnijih odluka doneta je 22. marta 1956. godine, kada je osnovana zdravstvena stanica u Novoj Pazovi. Zdravstvena stanica imala je samostalno finansiranje i obuhvatala je ambulantu opšte prakse, antitrahomnu službu, zubnu ambulantu, kao i savetovalište za trudnice i odojčad.
Za upravnika zdravstvene stanice postavljen je dr Vojslav Jeftimiades. Ova odluka označila je veliki napredak u zdravstvenoj zaštiti stanovništva.
Uređenje centra i komunalni razvoj
Na sednicama Narodnog odbora tokom 1956. godine donete su i brojne druge važne odluke. Mlin „Udarnik“ uključen je kao samostalni pogon u Savez zemljoradničkih zadruga. Zemljoradničkoj zadruzi odobreno je otvaranje restorana u Zadružnom domu, kao i prodavnica građevinskog i gorivnog materijala, te podrum za prodaju alkoholnih pića.
Posebna pažnja posvećena je uređenju centra mesta. Doneta je odluka da se prostor u centru Nove Pazove, gde se tada nalazila stočna pijaca, preuredi u park i propisno ogradi, kako bi se izgled mesta unapredio.
Formiranje saveta i nove uprave
U skladu sa zakonom o organima uprave NR Srbije, Narodni odbor Nove Pazove osnovao je više saveta: za upravu i unutrašnje poslove, privredu, komunalne poslove, prosvetu i kulturu, kao i za socijalnu zaštitu i narodno zdravlje. Time je stvoren organizovaniji sistem upravljanja i donošenja odluka.
Vreme gradnje
Tokom 1957. godine Narodni odbor Nove Pazove imao je 26 odbornika, a predsednik je bio Nikola Vovodin. Pored odbornika, formirana je i opštinska administracija sa sekretarom i većim brojem službenika, što je dodatno osnažilo lokalnu vlast.
Ovaj period označen je kao vreme intenzivnog planiranja, izgradnje i postavljanja temelja za dalji razvoj Nove Pazove.
