ŠKOLSTVO I OBRAZOVANJE

Počeci školstva u Novoj Pazovi

Dolaskom autokolonista i kolonista, nova vlast započela je organizovano opismenjavanje dece i nepismenih odraslih. Već početkom februara 1945. godine u Novoj Pazovi otvorena je prva osnovna škola. Prvi učitelji bili su Miloš i Ljubica Miščević, bračni par, koji su se 29. januara 1945. godine prijavili Mesnom narodnom oslobodilačkom odboru.

U školskom letopisu zabeleženo je da im je odmah pokazana školska zgrada i učiteljski stan. Međutim, prostori su bili puni nacionalizovanih stvari, školskog nameštaja nije bilo, a uslovi za rad bili su izuzetno teški. Uprkos tome, učitelji su zajedno sa kolonistima očistili prostorije i obezbedili osnovni školski pribor, čime je nastava mogla da počne.

Nastava u ratnim i poratnim uslovima

Do 8. februara 1945. godine sve je bilo spremno za upis đaka. Već prvog dana upisano je 126 učenika, a nastava je odmah započela, iako je upis trajao i narednih dana. Broj učenika brzo je rastao – sredinom februara školu je pohađalo 443 učenika, a nastavu su držala tri učitelja u samo dve učionice.

Tokom rata, školske učionice često su služile kao bolnice za zbrinjavanje ranjenika sa Sremskog fronta. U izveštajima se navodi da škola nije imala knjige ni sveske, već samo tablice i pisaljke. Nakon završetka rata, krajem maja 1945. godine, broj učenika se smanjio zbog povratka privremenih kolonista u Slavoniju, ali je već na jesen ponovo porastao dolaskom novih porodica.

Škola kao centar zajednice

Tokom školske 1945/46. godine, zbog smeštaja nemačkih ratnih zarobljenika u školskim prostorijama, nastava je počela sa zakašnjenjem. Nakon njihovog premještanja, škola je radila u sedam učionica. Krajem 1945. godine imala je čak 824 učenika, a za upravnika škole postavljen je Miloš Miščević.

Uprkos nedostatku prostora, opreme i nastavnog kadra, učitelji su bili izuzetno angažovani. Radili su ne samo u nastavi, već i na kulturnom i političkom uzdizanju mesta – u analfabetskim kursevima, kulturnim društvima i raznim mesnim organizacijama.

Osnivanje Progymnazije

Razvojem mesta i porastom broja stanovnika, u avgustu 1947. godine odobreno je osnivanje Progymnazije u Novoj Pazovi. Iako nije bilo adekvatne zgrade, nastava je organizovana u adaptiranoj zgradi bivšeg sirotišta, poznatoj kao „Vila“. Škola je zvanično počela sa radom 15. septembra 1947. godine, a prvi upravnik bio je Radivoj Radulović.

Već naredne godine Progymnazija menja ime u Mešovitu nepotpunu gimnaziju. Nastava je počela 1. oktobra 1948. godine, a broj učenika se stalno povećavao, uprkos skromnim uslovima rada.

Od osnovne škole do osmoletke

Krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina dolazi do stalnih reorganizacija školstva. Broj učenika se povremeno smanjivao zbog odlaska pojedinih porodica, ali su problemi poput nedostatka udžbenika, nastavnika i pretrpanih odeljenja ostajali stalni.

Veliku pomoć škola je dobila kada je Ministarstvo prosvete Narodne Republike Srbije poslalo nove školske klupe. Učenici su, pored nastave, učestvovali i u dobrovoljnim radnim akcijama – u berbi kukuruza, izgradnji zadružnog doma i uređenju sela, dajući hiljade dobrovoljnih radnih časova.

Godine 1953/54. formirana je osmogodišnja škola – osmoletka. Te godine upisano je 786 učenika u 26 odeljenja. Otvoreno je i zabavište, koje je ubrzo zatvoreno odlukom lokalnih vlasti, što je izazvalo negodovanje školskog rukovodstva.

Dalji razvoj obrazovanja

Pored redovne škole, otvorena je i škola učenika u privredi, namenjena obrazovanju starijih. Nastavu su u početku držali nastavnici osmoletke i studenti. Sredinom pedesetih godina škola je imala stabilan broj učenika i nastavnika, a posebna pažnja posvećivana je zdravstvenim i higijenskim uslovima, naročito tokom epidemija.

Razvoj školstva u Novoj Pazovi predstavlja primer istrajnosti i zajedničkog napora u teškim vremenima. Uprkos skromnim sredstvima, obrazovanje je postalo jedan od ključnih stubova razvoja mesta i temelj njegovog daljeg napretka.