Porodica i ratne godine
Moj pokojni otac Dušan i majka Miliva živeli su u Ralji, gde su imali pekaru i trgovačku radnju. Otac je bio kurirska veza između Beograda i Kosmajskog partizanskog odreda. Bio je otkriven i ubijen 7. septembra 1944. godine.
Kolonizacija i dolazak u Novu Pazovu
Nakon rata, majka je dobila pravo na kolonizaciju. U Novu Pazovu stigli smo sredinom leta 1946. godine. Putovali smo teretnim vagonom dva dana i dve noći. Sa sobom smo poneli nešto nameštaja i trgovačke police. Ne sećam se u koju smo prvu kuću ušli, ali znam da smo u početku često menjali smeštaj.
Sa nama je bio i moj stric Milan, koji se vratio iz nemačkog zarobljeništva. Pošto je znao nemački jezik, angažovao je nemačke zarobljenike, pa smo zajedno popravljali kuće u koje bismo se uselili. Međutim, čim bi kuće bile sređene, tadašnje vlasti su nas iseljavale, a u njih useljavale druge porodice. Među kolonistima se govorilo da je glavnu reč u mestu vodio neki Tomo Makalović, koji je odlučivao o svemu.
Prvi stalniji smeštaj i početak rada
Pred konačan smeštaj bili smo nastanjeni u Kardeljevoj ulici (danas ulica Cara Dušana), broj 35. Kako se majka bavila trgovinom, u jednoj maloj sobi do ulice probila je vrata i otvorila prodavnicu štampe i školskog materijala.
Pošto je ta kuća ocenjena kao prevelika za tročlanu porodicu, preselili su nas u Titovu ulicu broj 4 (danas Kralja Petra). Ni tu nismo imali mira, pa je majka otišla u Beograd kod Vlajkovina, sekretara Predsedništva Narodne skupštine Srbije, i požalila mu se. Nakon njegovog telefonskog razgovora sa vlastima u Novoj Pazovi, više nas nisu dirali.
Prva prodavnica štampe u mestu
U novoj kući Miliva Puhač je ponovo otvorila prodavnicu štampe i školskog pribora. Bila je to prva prodavnica te vrste u Novoj Pazovi. Meštani su u njoj mogli da kupe „Politiku“, „Borbu“, „Slobodnu Vojvodinu“, kasnije „Dnevnik“, kao i još neke novine.
Pored štampe, prodavali su se cigarete, duvan, sveske, olovke, gumice i ostali školski pribor. Novine su u paketima stizale na železničku stanicu, a ja sam često išao po njih i donosio teške pakete do prodavnice.
Značaj prodavnice za zajednicu
Majka je vodila prodavnicu oko deset godina. Kada je uveden porez na štampu i obavezno vođenje knjigovodstva, nije uspela da se snađe u novim propisima, pa je radnju prepustila Novaku Skoku. On je na uglu Njegoševe ulice, ispred zgrade broj 1, sagradio zidan kiosk i uspešno nastavio isti posao, sve do početka uređenja centra mesta.
Prvi novopazovački školarci, studenti i kasniji intelektualci snabdevali su se novinama upravo u prodavnici Milive Puhače. Mnogi nisu imali novca, pa su novine uzimali samo na čitanje i potom ih vraćali. Majka je to dopuštala, jer su to bili drugovi njene dece, Vlastimira i Milice, iako je od tog posla izdržavala i školovala porodicu.
Porodična kuća kao oslonac drugima
Kod nas su često navraćali rođaci i prijatelji iz Banije. Jedno vreme je kod nas boravio i Adam Puhač, zvani Aća, koji je čak jednu godinu radio u mesnoj pošti kao raznosač pisama. Miliva je mnogima pomogla da se u Novoj Pazovi trajno nastane.
