Skroman početak i siguran rast
Poljoprivredno dobro „Nova Pazova“ osnovano je 1953. godine, nakon rasformiranja mesnih seljačkih radnih zadruga. Na samom početku nasledilo je veoma skromna sredstva, naročito u pogledu mehanizacije. I pored toga, imanje je od prvih dana poslovalo sa dobiti, što mu je omogućilo da se postepeno razvija i ulaže sopstvena sredstva u modernizaciju.
Za svega tri godine, kombinacijom sopstvenih fondova i kredita, nabavljeno je sedam novih traktora, dva kombajna za žito, pet prikolica, dva rasturivača stajskog đubriva, petnaest priključnih mašina za traktore „Ferguson“, uređaj za siliranje stočne hrane i jedan rasturivač veštačkog đubriva. Pored toga, izgrađene su mehanička radionica i šupa za smeštaj poljoprivrednih mašina.
Delatnosti i organizacija rada
Osnovna delatnost dobra je ratarstvo, zatim stočarstvo, kao i povrtarstvo koje se gaji na površini od oko 30 jutara. Prvi radnički savet izabran je 1954. godine, a među njegovim članovima bili su radnici i stručnjaci iz različitih oblasti. Direktor imanja od samog osnivanja bio je inženjer Vlastimir Knežević.
Tokom 1956. godine predsednik Radničkog saveta bio je Boško Gajin, dok je predsednik Upravnog odbora bio Obrad Jakšin.
Put ka poljoprivrednom kombinatu
Na godišnjoj izbornoj konferenciji Osnovne organizacije Saveza komunista zaključeno je da Poljoprivredno dobro „Nova Pazova“ ima sve uslove da preraste u poljoprivredni kombinat. Taj put nije bio lak, jer je bilo potrebno ponovo steći poverenje proizvođača, narušeno ranijim radom nepopularnih zadruga.
Dobro je počelo sa oko 600 hektara obradive zemlje, dotrajalim objektima i slabom mehanizacijom. Međutim, zahvaljujući zalaganju kolektiva i podršci zajednice, iz godine u godinu postizani su sve bolji rezultati. U poslednje tri godine zemljišni fond je povećan za oko 300 hektara sopstvenim sredstvima, tako da danas dobro raspolaže sa oko 1.400 hektara, čime je potvrđena njegova ekonomska stabilnost.
Prema rečima direktora, u planu je kupovina još 500 hektara zemlje, a ukoliko se razvoj nastavi ovim tempom, za nekoliko godina većina obradivih površina u Novoj Pazovi biće u društvenim rukama.
Mehanizacija, prinosi i stočarstvo
Uporedo sa širenjem zemljišnog fonda, značajno je unapređen i mehanizovani park. Sa osam traktora koliko ih je bilo 1958. godine, danas ih ima 29, uz kompletnu prateću opremu. Istovremeno je kroz kurseve osposobljeno trideset novih traktora.
Primena savremenih agrotehničkih mera donela je zavidne prinose. Godine 1957. dobro je osvojilo jednu od prvih nagrada za rekordne prinose pšenice. Prosečni prinosi u narednim godinama iznosili su oko 50 metričkih centara pšenice po hektaru, 60 metričkih centara kukuruza i pet vagona repe. Iako su ove godine vremenski uslovi bili nepovoljni, ostvareni rezultati su ocenjeni kao zadovoljavajući.
Posebna pažnja posvećena je razvoju stočarstva. Broj goveda povećan je sa 130 na 900 grla, dok je broj krmača porastao sa 60 na 260. Planirano je da se, uz izgradnju novih objekata i mehanizaciju procesa, na tržište plasira do 10.000 tovnih svinja godišnje.
Perspektiva živinarstva i saradnja sa proizvođačima
Veliki potencijal vidi se i u razvoju živinarstva, za koje postoje odgovarajući prostorni i tehnički uslovi. Svinjarstvo i živinarstvo ocenjeni su kao posebno pogodni za kooperaciju sa individualnim proizvođačima, jer ne zahtevaju velike površine, dok dobro obezbeđuje kompletnu stočnu hranu.
Mlin, pekara i snabdevanje mesta
Jedan od ključnih planova je preuzimanje mesnog mlina, trenutno u vlasništvu „Žitoprometa“ iz Sremske Mitrovice. Time bi se stvorili uslovi za izgradnju moderne pekare, neophodne mestu sa oko 12.000 stanovnika. Planirana pekara obezbedila bi stabilno, higijensko i kvalitetno snabdevanje hlebom, što privatni pekari nisu u mogućnosti da u potpunosti ostvare.
Blizina mlina i dobra logistika omogućili bi i otvaranje pogona za mešanje stočne hrane, što bi dodatno unapredilo stočarsku proizvodnju.
Šira društvena uloga dobra
Poljoprivredno dobro „Nova Pazova“ ima značajnu ulogu i u svakodnevnom životu mesta. Ono već godinama poseduje klanicu, prodavnice mesa, mleka i mlečnih proizvoda, voća i povrća, kao i mlečni restoran koji će uskoro biti preseljen u nove prostorije u centru mesta.
Dobro održava i mesni bioskop „Sutjeska“, koji je modernizovan uvođenjem širokog platna i nove opreme. Sala se koristi i za predavanja, kulturne manifestacije i gostovanja kulturno-prosvetnih društava.
Zaključak
Iako je često „oslonac za sve“ u Novoj Pazovi, Poljoprivredno dobro „Nova Pazova“ ima izuzetno veliki privredni i društveni značaj. Njegovo eventualno prerastanje u poljoprivredni kombinat dodatno bi učvrstilo njegovu ulogu kao jednog od ključnih stubova razvoja mesta i šire zajednice.
