Omladinska konferencija i odluke o prvomajskom takmičenju
Nova Pazova, 31. januar 1947.
U Novoj Pazovi je održana omladinska konferencija radi izbora predstavnika za sresku konferenciju na kojoj su birani delegati za II kongres Narodne omladine Srbije. Za predstavnike su jednoglasno izabrani: Boško Latinović, Nedeljko Milin, Teodor Elez, Ružica Marin, Ružica Kolarević i Trivko Lalović.
Nakon izbora delegata, predloženo je da se omladina Nove Pazove uključi u prvomajsko takmičenje, po uzoru na druge omladinske i frontovske organizacije. Predlog je prihvaćen sa velikim oduševljenjem, a odmah je sastavljen i detaljan plan obaveza koje je omladina odlučila da ispuni do 1. maja.
Obaveze omladine Nove Pazove
Omladina se obavezala na sledeće zadatke:
Za izgradnju omladinske pruge Šamac–Sarajevo već su se prijavila 42 omladinca i omladinke, a planirano je da se pošalje još 63, što ukupno čini 105 učesnika.
Omladinci koji ostaju u selu pomažu roditeljima svojih drugova koji su otišli na prugu, dajući najmanje jedan radni dan za obradu njihove zemlje.
Otvaranje omladinske čitaonice do početka rada II kongresa Narodne omladine Srbije.
Uključivanje 150 nepismenih u analfabetske tečajeve do Kongresa, a još 75 nakon njega.
Osposobljavanje 30 omladinaca za rukovodioce analfabetskih tečajeva do Kongresa i još 7 nakon Kongresa.
Pružanje pune pomoći učiteljima i narodnim vlastima kako bi deca redovno pohađala školu.
Obrada 15 katastarskih jutara zemlje na imanju Centralnog odbora Narodne omladine.
Pored postojećih 23 čitalačke grupe, formiranje još pet novih sa najmanje 80 novih članova.
Upućivanje izazova svim selima staropazovačkog sreza u takmičenju ko će dati više omladinaca i omladinki za izgradnju pruge Šamac–Sarajevo.
Omladinci su se svečano obavezali da će sve ove zadatke izvršiti potpuno i na vreme.
Obuka brigadira u Rumi
Ruma, 15. februar 1947.
U Rumi je održan tečaj za brigadire Sreskog radnog zadrugarstva iz celog sreza. Čedo Klarin, brigadir SRZ „Zahorina“ iz Nove Pazove, istakao je da je tokom obuke naučio pravilno računanje, neophodno za postavljanje radnih normi i vođenje tačne evidencije rada u brigadi.
Naglasio je da će nova znanja doprineti pravednijem radu u zadruzi i lakšem napretku, uz dalju pomoć iskusnijih drugova iz Srema.
(Službena Vojvodina, 16. 2. 1947)
Takmičenje omladine staropazovačkog i zemunskog sreza
Stara Pazova, 16. februar 1947.
Sreski odbor Narodne omladine Srbije održao je konferenciju na kojoj je saopšteno da će iz sreza na prugu otići 600 omladinaca, dok će ostali obrađivati oko 80 jutara zemlje. Opismenjeno je 212 nepismenih, a u čitalačke grupe uključeno je oko 1.900 omladinaca.
Na kraju konferencije, omladini Nove Pazove uručena je prelazna zastavica za najbolji uspeh u novembarskom takmičenju. Omladina Nove Pazove potom je pozvala sva sela u srezu na novo takmičenje.
(Službena Vojvodina, 17. 2. 1947)
Na prugu se prijavljuju i stariji koloništi
Stara Pazova, 7. mart 1947.
Pored velikog broja omladinaca, za izgradnju pruge Šamac–Sarajevo prijavili su se i stariji ljudi. Među njima su i dvojica koloništa iz Nove Pazove, uključujući 54-godišnjeg Dušana Bekića, koji je ranije učestvovao u izgradnji omladinske pruge Brčko–Banovići.
(Službena Vojvodina, 2. 3. 1947)
Stanje u seoskim radnim zadrugama
Na konferenciji predsednika SRZ u Staroj Pazovi, 13. marta 1947, istaknuto je da su zadruge „Borba“, „Partizan“ i „Udarnik“ izradile svoje proizvodno-finansijske planove, dok zadruge „Zahorina“ i „Romanija“ iz Nove Pazove to još nisu učinile.
Tokom prethodnog meseca, u zadruge je primljen veliki broj novih porodica, a zabeleženi su i značajni radovi na đubrenju i obradi zemljišta.
(Službena Vojvodina, 8. 3. 1947)
Komšije pomažu – primer zajedništva
Stara Pazova, 22. jun 1947.
Na državnom dobru u Novoj Pazovi, dobrovoljnim radom obrađeno je oko 200 jutara zemlje. U akciji je učestvovalo oko 600 frontovaca, sindikalaca i članova zadruga iz Stare i Nove Pazove, Belegiša, Surduka i Vojke.
Posebno se istakla solidarnost i zajedništvo učesnika, među kojima su bili i stariji ljudi i pioniri. Meštani Nove Pazove dočekali su radnike, obezbedili im hranu i prenoćište, čime je još jednom potvrđena snažna veza među ljudima ovog kraja.
