Dani bez reda
„Prvih dana iz Nove Pazove razvlačilo se sve što se moglo,“ beleži sećanja Rade Mucala. Odnošene su mašine, skidani električni satovi, iznošena burad i razna imovina. Kada je uveden red, selo je bilo blokirano, a bez potpisane dozvole niko nije mogao da izađe. Oko mesta su stalno kružile patrole.
Mile Peruničić je upozoravao ljude da se ništa ne sme odnositi. Kasnije su stigli kamioni i deo imovine je prebačen u Staru Pazovu. Prioritet je bio obezbeđivanje bolnice, dok je ono što je preostalo dodeljivano doseljenicima.
Zapisi potvrđuju i da su tokom tog perioda i jedinice bugarske vojske odnosile stvari iz Nove Pazove. U knjizi Titov borbeni put 1943–1945 Radomira Bulatovića navodi se više konkretnih primera oduzete imovine – od stoke i odeće, do nameštaja i kućnih potrepština. O svemu je obaveštena komanda Prve bugarske armije krajem 1944. godine, kako bi se pljačka zaustavila.
Svako vodi svoje kolo
Život prvih posleratnih doseljenika u Novoj Pazovi bio je poseban svet za sebe. Kako zapisi govore – to nije bila samo priča, već roman sa mnogo poglavlja.
Jedan od svedoka tog vremena navodi da je u Novu Pazovu stigao u novembru 1944. godine, gde je preuzeo dužnost sekretara Mesnog narodnog odbora. Prvi predsednik bio je Cveja Belegišanin, a kasnije su se na toj funkciji smenjivali različiti ljudi, u skladu sa tadašnjim političkim i društvenim okolnostima.
Organizacija svakodnevnog života bila je izazov – ljudi su dolazili iz različitih krajeva, sa različitim navikama, a trebalo je stvoriti kakav-takav red.
Vreme bez novca
Jedan od najvećih problema bio je potpuni nedostatak novca. Doseljenicima su dodeljivane kuće i osnovne stvari za život. Magacini su bili puni šivaćih mašina, ćebadi, perja i odeće – ali novca nije bilo.
Prve prodavnice radile su po sistemu potvrda: dobiješ papir sa spiskom onoga što ti je potrebno i na osnovu toga preuzmeš robu. Plate nisu postojale, čak ni za one na odgovornim funkcijama.
U početku su se ljudi useljavali gde je ko hteo, u kuću koja mu se svidela. Tek kasnije je formirana komisija koja je dodeljivala kuće prema broju članova domaćinstva, uz zvanična rešenja i odluke.
Sukobi, autoritet i partija
U tim godinama autoritet pojedinaca često je bio jači od institucija. Kako svedoče zapisi, odluke Narodnog odbora su neretko zavisile od jednog čoveka i njegove volje. To je dovodilo do sukoba, nezadovoljstva i raskida sa partijom kod pojedinaca koji su se osećali nepravedno tretiranim.
Više struja – jedan život
U Novoj Pazovi su se susretali ljudi iz Srema, Bosne, Like, Hercegovine i Srbije. Svako je donosio svoje običaje, mentalitet i način života. U početku su tenzije bile česte – starosedeoci nisu uvek prihvatali došljake, a ni došljaci nisu imali razumevanja za domaće.
Prvi demokratski izabrani predsednik MNO, Nikola Šušar, isticao je da je njegov izbor doprineo smirivanju tenzija. Ljudi su i dalje igrali svoja kola – svako svoje – ali je postepeno počeo da se gradi zajednički život.
Težak početak, spora stabilizacija
Mnogi doseljenici teško su se prilagođavali – nekima nije odgovarao vazduh, drugima voda ili hrana. Grejanje na slamu i kukuruzovinu bilo je potpuno novo iskustvo za mnoge. Ipak, vremenom su se prilike stabilizovale.
Nova Pazova je dugo bila primer u radnim akcijama i zajedničkom radu. Međutim, izgradnja aerodroma donela je velike gubitke – oduzimanje zemlje i siromašenje mnogih porodica, koje su bile primorane da posao traže u Zemunu i Beogradu.
I pored svega, ljudi su opstajali. Kako jedan svedok kaže – na posao su odlazili zajedno, a vraćali se pevajući, iako je svako u torbi nosio tek skroman zalogaj.
