Prvi koraci školstva
Škola u Novoj Pazovi započela je rad sa četiri razreda. Školske 1947/48. godine otvorena je Progymnazija, koja je radila u takozvanoj „staroj vili“ u današnjoj Drvarskoj ulici. Ova škola bila je u rangu niže gimnazije i trajala je tri godine. Za direktorku Progymnazije imenovana je Jelena Maksimović.
Nastavni kadar i školski prostori
Nastavnici u Progymnaziji bili su:
Đorđe Mirić – biologija i hemija
Verica Dudić – istorija
Sofija Kostić – matematika i fizika
Jelena Maksimović – srpski jezik
Ekatarina Jančevski Babuška – ruski jezik
Gina Mojicki – likovno vaspitanje
Progymnazija je najpre radila u zgradi broj 13 u Ulici Peke Dapčevića (danas Ulica kneza Mihaila), a potom je preseljena u adaptirane prostorije u Ulici Nikole Grujlovina broj 3 i 4. Ovi prostori kasnije su služili osnovnoj školi sve do 11. novembra 1981. godine, kada je otvorena nova školska zgrada, građena u periodu od 1977. do 1981. godine.
Organizacione promene i razvoj škole
Nastavni kadar ostao je uglavnom nepromenjen do 1952. godine. U Progymnaziji su nastavile da rade Verica Dudić i Jelena Maksimović, dok je Sofija Kostić vraćena u osnovnu školu kao učiteljica. Jelena Maksimović bila je direktorka Progymnazije do 1953. godine, dok je direktor škole za prva četiri razreda bio Boško Maksimović, koji je zamenio Radivoja Radulovića nakon njegovog prelaska na mesto nastavnika ruskog jezika.
Zbog nedostatka prostora, učenici koji su završili Progymnaziju 1951/52. godine nisu mogli da nastave školovanje u višoj gimnaziji u Staroj Pazovi, već su četvrti razred završili u Novoj Pazovi.
Škola bez sredstava, ali sa velikim entuzijazmom
Opremљenost škole bila je izuzetno skromna. Nastavna sredstva za očiglednu nastavu izrađivali su sami nastavnici i učenici, uz pomoć roditelja iz Bačke. Prvi nastavnik fizičkog vaspitanja bila je Koviljka Mudrin, koja je počela da radi školske 1951/52. godine.
Do jula 1960. godine škola je prerasla u osmogodišnju ustanovu pod nazivom Osnovna škola Nova Pazova. Zbog velikog broja učenika i bezbednosnih razloga, iste godine dolazi do podele na dve osnovne škole:
OŠ „Nikola Grujlovin“ – desna strana mesta (pravac Novi Sad–Beograd)
OŠ „Dušan Vukasović“ – leva strana mesta (prema Banovcima)
Direktor OŠ „Nikola Grujlovin“ postao je Ilija Batos, dok je OŠ „Dušan Vukasović“ vodila Jelena Maksimović.
Nova školska zgrada
Zbog stalnog rasta broja učenika, 1958. godine u dvorištu zgrade u Ulici Peke Dapčevića (danas Kneza Mihaila) podignuta je nova školska zgrada sa četiri učionice, zbornicom, direktorskom kancelarijom i jednim kabinetom. Zgrada je završena 1. jula 1960. godine.
„Ni olovaka ni papira“ – sećanje učiteljice Danice Hadži-Lazarević
Svedočanstvo o prvim godinama školstva u Novoj Pazovi
Danica Hadži-Lazarević, jedna od prvih učiteljica u Novoj Pazovi, ostavila je dragoceno svedočanstvo o tom vremenu. Rođena je u Avtovcu u Hercegovini, otac joj je bio iz Voćina, a majka iz okoline Durmitora. Pred rat se sa porodicom vratila u Vojku. Kao učenica Ekonomske škole u Zemunu, zbog ratnih strahota više nije smela da putuje. Godine 1943. bila je uhapšena kao skojevka i godinu dana provela na Sajmištu.
Nakon rata nastavlja školovanje i septembra 1945. godine biva raspoređena kao učiteljica u Novu Pazovu.
Škola u vreme nemaštine
„Napustena Nova Pazova, po ulicama lutaju krave, psi i mačke. Nije bilo knjiga, papira ni olovaka – samo tablice i pisaljke. Deca su sedela gde god je bilo mesta, često bez klupa. Umesto užine, davano im je riblje ulje. Ko je mogao da ga popije, smatrao se junakom.“
U odeljenjima je bilo i po 70 do 90 đaka. Uprkos teškim uslovima, vladala je velika međusobna solidarnost, a učitelji su bili poštovani. Pored rada sa decom, učitelji su obrazovali i odrasle – organizovali su kurseve krojenja, šivenja i kuvanja za žene.
Život sela i sećanja na jedno vreme
Danica se priseća i društvenog života sela: kovnice u centru, ringišpila na mestu današnje pijace, igranki uz vojni orkestar i partizanske pesme. Odlazak na proslave u Beograd često je bio pešački, uz transparente i pesmu.
Godine 1977. Danica Hadži-Lazarević dobila je „Diogenovu nagradu“ kao partizanski učitelj, za izuzetan doprinos prosveti.
„Imam 87 godina i jedini sam živi učitelj iz prvih godina Nove Pazove.“
Zabeleženo 22. aprila 2013. godine.
