Ulice bez trotoara posle rata
Posle rata, ulice u Novoj Pazovi uglavnom nisu imale trotoare. Kada bi pala kiša, prolazak njima bio je izuzetno težak, a prilazak kućama gotovo nemoguć. Blato je bilo svuda, ljudi su se lako prljali i klizali, a pojedine ulice bile su naročito problematične jer su često bile pod vodom.
Jedna od takvih bila je Kidričeva ulica, danas poznata kao Ulica despota Stefana Lazarevića. U toj ulici živeli su učitelji Mara i Vojislav Milidrag, Voja među komšijama poznat po svojoj energiji i direktnosti. Svakodnevni odlazak na posao značio je dolazak u školu blatnjav i neuredan, bez obzira na trud.
Inicijativa učitelja Voje
Učitelj Voja bio je preduzimljiv i aktivan čovek. Ne mireći se sa postojećim stanjem, sazvao je zbor građana svoje ulice kako bi se dogovorili o izgradnji trotoara sopstvenim sredstvima.
Obratio se komšijama otvoreno i bez ulepšavanja, ukazujući da postavljanje dasaka i kukuruzovine ne rešava problem, jer se one brzo raspadaju, a ljudi i dalje upadaju u blato. Predložio je da se zajednički dogovore i ulože sredstva kako bi trajno rešili problem izgradnjom pravih trotoara.
Vojislav Milidrag
„Dogovor kod česme“
Dogovor je postignut i sproveden u delo. O toj inicijativi objavljen je i članak u novosadskom „Dnevniku“ pod naslovom „Dogovor kod česme“, čiji je autor hroničar ove priče. Bio je to primer zajedničkog rada i brige za svakodnevni život u zajednici.
Sukob sa vlastima i presuda
Međutim, učitelj Voja nije imao dlake na jeziku. Otvoreno je govorio o slabostima i problemima, što se nije dopadalo Partiji. Opštinska i mesna vlast optužile su ga da je neovlašćeno okupljao građane i da ih je, navodno, bunio.
U Zadružnom domu održan je veliki partijski skup na kojem je Voja osuđen i javno žigosan. Sud ga je, po nalogu Partije, osudio na šest meseci uslovnog zatvora.
Odbrana i rehabilitacija
U svojoj odbrani, učitelj Voja je kao dokaz izneo članak iz „Dnevnika“, ističući da je radio društveno koristan posao. Ipak, sud je razmišljao u skladu sa partijskim stavovima.
Nakon toga, Voja je zatražio pomoć Rodoljuba Čolakovića, Netra Stambolića i Moše Pijade. Na njihovu intervenciju, Voja je rehabilitovan, a njegova kazna stavljena je ad akta.
Profesor koji je znao da se brani
Voja Milidrag predavao je srpski jezik u Gimnaziji i Ekonomskoj školi u Staroj Pazovi. I tamo je bio optuživan, ovog puta da propagira crkvu. Kao odgovor, posegnuo je za Vukovim pesmama i počeo da čita stihove:
„Bože mili, čuda velikoga! Kad se aše po zemlji Srbiji…“
„Vuka propagiram, ali ako vi ne poštujete Vuka, zbogom pameti“, govorio je u svoju odbranu. I ovog puta, odbranio se — naravno.
Ako želiš, mogu sledeći tekst da prilagodim još više tonu Moja Batajnica (malo toplije, hroničarski) ili strože književno.
