Srpski pravoslavni kalendar

Sveti Vasilisk bio je rođak i saputnik mučenika Evtropija i Kleonika. Posle njihovog stradanja ostao je u zatvoru u Amaseji, a zatim je odveden u mesto Komane. Odbio je da prinese žrtvu idolima i pogubljen je mačem početkom 4. veka.

Odanije Vaskrsa je poslednji dan četrdesetodnevnog neposrednog praznovanja Hristovog Vaskrsenja, u sredu pred Vaznesenje. Vaskršnje pesme toga dana ponovo se služe gotovo kao na sam praznik, a zatim se liturgijski ciklus okreće događaju Hristovog Vaznesenja.

Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja vezuje se za 9. vek, kada je časna glava pronađena u Komani u vreme ikonoboračkih nemira. Posle obnove poštovanja ikona svečano je preneta u Carigrad. Praznik je treći u kalendaru koji čuva sećanje na pronalaženje ove relikvije.

Karp se u Drugoj poslanici Timoteju pominje kao hrišćanin kod koga je apostol Pavle ostavio ogrtač i knjige u Troadi. Crkveno predanje ga ubraja među Sedamdesetoricu apostola i smatra episkopom. Alfej se takođe pamti kao član apostolskog kruga i rani propovednik Jevanđelja.

Sveti Nikita bio je episkop Halkidona u 8. veku i posebno poznat po brizi o siromašnima, udovicama i putnicima. Tokom ikonoboračkih progona branio je poštovanje svetih ikona. Zbog toga je trpeo progonstvo i pritiske, ali nije promenio svoje učenje.

Sveta Teodosija bila je mlada hrišćanka iz Tira u Fenikiji. Tokom Dioklecijanovog progona prišla je zatvorenim hrišćanima pred sudom i zamolila ih da je se sete kada stanu pred Boga. Zbog tog javnog gesta uhapšena je, mučena i pogubljena početkom 4. veka.

Prepodobni Isakije bio je monah koji je došao u Carigrad u 4. veku kada je car Valens podržavao arijanstvo i zatvarao pravoslavne hramove. Otvoreno je upozorio cara da vrati crkve pravoslavnima. Posle Valensove smrti osnovan je manastir u kome je Isakije postao duhovni starešina.

Sveti Jerma ubraja se među Sedamdesetoricu apostola i pominje se u Poslanici Rimljanima, gde mu apostol Pavle šalje pozdrav. Crkveno predanje smatra ga episkopom u Dalmaciji. U starom hrišćanstvu sa njegovim imenom povezivano je i poznato delo „Pastir“, iako autorstvo nije sasvim izvesno.

Odanije Vaznesenja završava višednevno liturgijsko praznovanje Hristovog Vaznesenja. Toga dana poslednji put se u punom obliku ponavljaju glavne pesme i teme Spasovdana, posle čega se bogosluženje neposredno usmerava ka prazniku Pedesetnice i silasku Svetoga Duha.

Duhovske zadušnice obeležavaju se u subotu pred Pedesetnicu. Crkva tada čini opšti pomen svih upokojenih hrišćana, povezujući molitvu za umrle sa praznikom silaska Svetoga Duha i nadom u opšte vaskrsenje. Uobičajeni su parastosi i poseta grobljima.

Prepodobni Visarion bio je egipatski pustinjak iz 4. ili 5. veka i učenik velikih pustinjskih otaca. Žitije ga opisuje kao čoveka krajnjeg siromaštva koji je većinu života proveo putujući bez stalnog boravišta. Sačuvane su priče o njegovoj izuzetnoj uzdržljivosti i čudima.

Sveti Teodot bio je gostioničar iz Ankire koji je tokom Dioklecijanovog progona skrivao hrišćane, pomagao zatvorenicima i sahranjivao mučenike. Kada je tajno izvadio iz jezera tela sedam pogubljenih hrišćanki i sahranio ih, bio je prijavljen vlastima, mučen i pogubljen.

Sveti Teodor Stratilat bio je rimski vojni zapovednik i upravnik Herakleje na Crnom moru. Za vreme cara Likinija javno je ispovedio hrišćanstvo i uništio idole koji su mu poslati radi žrtvovanja. Posle teških mučenja pogubljen je mačem početkom 4. veka.

Odanije Pedesetnice je završni dan liturgijskog praznovanja Duhova. Tada se poslednji put ponavljaju glavne pesme o silasku Svetoga Duha na apostole i događajima Pedesetnice, pre nego što crkveni kalendar nastavi period nedelja „po Duhovima“.

Vartolomej i Varnava pripadaju apostolskoj generaciji. Vartolomej je jedan od Dvanaestorice i predanje njegovo propovedanje vezuje za Istok, dok je Varnava bio Kipranin i bliski saradnik apostola Pavla na prvom misionarskom putovanju. Obojica su u predanju završila život mučenički.

Prepodobni Onufrije Veliki bio je pustinjak koji je, prema žitiju, proveo oko šezdeset godina potpuno sam u egipatskoj pustinji. Pred kraj života sreo ga je monah Pafnutije, koji je zabeležio njegovu priču. Onufrije je postao jedan od najpoznatijih simbola krajnjeg pustinjačkog podviga.

Sveta Akilina poticala je iz grada Bibla u Fenikiji i odrasla u hrišćanskoj porodici. Još kao devojčica propovedala je veru svojim vršnjacima. Za vreme Dioklecijanovog progona, sa svega oko dvanaest godina, uhapšena je, mučena i na kraju pogubljena.

Prorok Jelisej bio je učenik i naslednik proroka Ilije u 9. veku pre Hrista. Njegov život opisuje Druga knjiga o carevima, gde mu se pripisuju brojna čuda: isceljenje vojskovođe Nemana, umnožavanje ulja, podizanje deteta i očišćenje otrovne hrane.

Sveti Tihon bio je episkop Amatunta na Kipru u 4. ili 5. veku. Kao episkop radio je na iskorenjivanju paganskih kultova i širenju hrišćanstva na ostrvu. Predanje ga pamti kao čoveka velike gostoljubivosti i čudotvorca, naročito povezanog sa pomoći siromašnima.