Srpski pravoslavni kalendar

Odanije Prepolovljenja je završni dan višednevnog liturgijskog praznovanja Prepolovljenja, praznika na sredini perioda od Vaskrsa do Duhova. U crkvenom kalendaru „odanije“ označava poslednje ponavljanje ključnih pesama i tema određenog praznika pre prelaska na sledeći deo godišnjeg ciklusa.

Sveti Vasilisk bio je rođak i saputnik mučenika Evtropija i Kleonika. Posle njihovog stradanja ostao je u zatvoru u Amaseji, a zatim je odveden u mesto Komane. Odbio je da prinese žrtvu idolima i pogubljen je mačem početkom 4. veka.

Sveti Mihailo bio je episkop Sinade u Frigiji početkom 9. veka. Kao diplomata cara Nikifora putovao je u Bagdad i na Zapad, ali je tokom vladavine Lava Jermenina odbio ikonoborstvo. Zbog odbrane svetih ikona smenjen je i poslat u izgnanstvo, gde je i umro.

Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja vezuje se za 9. vek, kada je časna glava pronađena u Komani u vreme ikonoboračkih nemira. Posle obnove poštovanja ikona svečano je preneta u Carigrad. Praznik je treći u kalendaru koji čuva sećanje na pronalaženje ove relikvije.

Karp se u Drugoj poslanici Timoteju pominje kao hrišćanin kod koga je apostol Pavle ostavio ogrtač i knjige u Troadi. Crkveno predanje ga ubraja među Sedamdesetoricu apostola i smatra episkopom. Alfej se takođe pamti kao član apostolskog kruga i rani propovednik Jevanđelja.

Odanije Vaskrsa je poslednji dan četrdesetodnevnog neposrednog praznovanja Hristovog Vaskrsenja, u sredu pred Vaznesenje. Vaskršnje pesme toga dana ponovo se služe gotovo kao na sam praznik, a zatim se liturgijski ciklus okreće događaju Hristovog Vaznesenja.

Sveta Teodosija bila je mlada hrišćanka iz Tira u Fenikiji. Tokom Dioklecijanovog progona prišla je zatvorenim hrišćanima pred sudom i zamolila ih da je se sete kada stanu pred Boga. Zbog tog javnog gesta uhapšena je, mučena i pogubljena početkom 4. veka.

Prepodobni Isakije bio je monah koji je došao u Carigrad u 4. veku kada je car Valens podržavao arijanstvo i zatvarao pravoslavne hramove. Otvoreno je upozorio cara da vrati crkve pravoslavnima. Posle Valensove smrti osnovan je manastir u kome je Isakije postao duhovni starešina.

Sveti Justin Filosof rođen je početkom 2. veka u Samariji i dugo je tražio istinu u različitim filozofskim školama. Posle prelaska u hrišćanstvo nastavio je da koristi filozofiju u odbrani vere i napisao dve Apologije. U Rimu je uhapšen i pogubljen oko 165. godine.

Sveti Nikifor I bio je patrijarh Carigrada od 806. godine. Kao laik je ranije služio na carskom dvoru i učestvovao na Sedmom vaseljenskom saboru. Kada je car Lav Jermenin obnovio ikonoborstvo, Nikifor je odbio da osudi ikone, pa je svrgnut i umro u izgnanstvu 828. godine.

Sveti Lukilijan bio je, prema predanju, stariji paganski sveštenik iz Nikomidije koji je prihvatio hrišćanstvo. Tokom progona u 3. veku odbio je da se vrati paganskim žrtvama. Mučen je zajedno sa četvoricom mladića, a na kraju je razapet na krst.

Sveti Mitrofan bio je prvi episkop Vizantiona koji se u predanju vezuje za doba cara Konstantina. Zbog starosti nije mogao lično da učestvuje na Prvom vaseljenskom saboru 325. godine, pa ga je zastupao prezviter Aleksandar. Umro je ubrzo po završetku sabora.

Odanije Vaznesenja završava višednevno liturgijsko praznovanje Hristovog Vaznesenja. Toga dana poslednji put se u punom obliku ponavljaju glavne pesme i teme Spasovdana, posle čega se bogosluženje neposredno usmerava ka prazniku Pedesetnice i silasku Svetoga Duha.

Duhovske zadušnice obeležavaju se u subotu pred Pedesetnicu. Crkva tada čini opšti pomen svih upokojenih hrišćana, povezujući molitvu za umrle sa praznikom silaska Svetoga Duha i nadom u opšte vaskrsenje. Uobičajeni su parastosi i poseta grobljima.

Sveti Timotej bio je episkop Pruse u Vitiniji i živeo je u 4. veku. Predanje ga pamti kao propovednika i iscelitelja koji je mnoge priveo hrišćanstvu. Za vreme cara Julijana Odstupnika uhapšen je zbog propovedanja i pogubljen mačem.

Vartolomej i Varnava pripadaju apostolskoj generaciji. Vartolomej je jedan od Dvanaestorice i predanje njegovo propovedanje vezuje za Istok, dok je Varnava bio Kipranin i bliski saradnik apostola Pavla na prvom misionarskom putovanju. Obojica su u predanju završila život mučenički.

Prepodobni Onufrije Veliki bio je pustinjak koji je, prema žitiju, proveo oko šezdeset godina potpuno sam u egipatskoj pustinji. Pred kraj života sreo ga je monah Pafnutije, koji je zabeležio njegovu priču. Onufrije je postao jedan od najpoznatijih simbola krajnjeg pustinjačkog podviga.

Odanije Pedesetnice je završni dan liturgijskog praznovanja Duhova. Tada se poslednji put ponavljaju glavne pesme o silasku Svetoga Duha na apostole i događajima Pedesetnice, pre nego što crkveni kalendar nastavi period nedelja „po Duhovima“.

Sveti Tihon bio je episkop Amatunta na Kipru u 4. ili 5. veku. Kao episkop radio je na iskorenjivanju paganskih kultova i širenju hrišćanstva na ostrvu. Predanje ga pamti kao čoveka velike gostoljubivosti i čudotvorca, naročito povezanog sa pomoći siromašnima.

Manuil, Savel i Ismail bili su braća iz persijske porodice i vojnici koje je car poslao kao izaslanike caru Julijanu Odstupniku. Kada su u Halkidonu odbili da učestvuju u paganskoj žrtvi, Julijan ih je dao uhapsiti. Posle mučenja pogubljeni su mačem u 4. veku.