Ulica Isidore Sekulić

Isidora Sekulić (1877–1958)

Isidora Sekulić bila je jedna od najznačajnijih srpskih književnica, esejistkinja, prevoditeljki i književnih kritičarki. Rođena je 16. februara 1877. godine u Mošorinu, nedaleko od Titela, a preminula je 5. aprila 1958. godine u Beogradu. Ostala je upamćena kao izuzetno obrazovana žena, veliki poznavalac književnosti i prva žena koja je postala član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Detinjstvo je provela u Rumi, Zemunu i Novom Sadu. Školovala se u Novom Sadu, Somboru i Budimpešti, gde je stekla obrazovanje iz oblasti matematike i prirodnih nauka. Kasnije je doktorirala u Berlinu 1922. godine. Tokom života govorila je više stranih jezika i pokazivala veliko interesovanje za različite kulture, filozofiju, umetnost i književnost.

Svoju profesionalnu karijeru započela je kao nastavnica, radeći u školama u Pančevu, Šapcu i Beogradu. Iako se bavila obrazovanjem, najveći doprinos srpskoj kulturi dala je kroz književno stvaralaštvo.

Prvu knjigu „Saputnici“ objavila je 1913. godine, a već naredne godine pojavilo se njeno poznato delo „Pisma iz Norveške“, nastalo na osnovu putovanja po toj zemlji. Među njenim najznačajnijim delima nalaze se i „Kronika palanačkog groblja“, „Đakon Bogorodičine crkve“, „Analitički trenuci i teme“ i „Njegošu – knjiga duboke odanosti“.

Njena dela odlikuju se dubokim razmišljanjima o čoveku, društvu, kulturi i životu. Posebnu pažnju posvećivala je unutrašnjem svetu svojih junaka, ljudskim osećanjima i moralnim vrednostima. Osim književnog stvaralaštva, bavila se prevođenjem i pisanjem eseja o domaćim i svetskim piscima.

Veliko priznanje za njen rad stiglo je 1939. godine, kada je izabrana za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, čime je postala prva žena primljena u ovu uglednu naučnu ustanovu. Za redovnog člana Srpske akademije nauka izabrana je 1950. godine.

Isidora Sekulić živela je skromno i bila izuzetno posvećena učenju, čitanju i pisanju. Njena bogata biblioteka, rukopisi i lični predmeti danas se čuvaju u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu.

Preminula je 1958. godine, ostavivši za sobom bogato književno nasleđe. Njeno ime danas nose brojne škole, biblioteke i ulice širom Srbije, a ustanovljena je i književna nagrada „Isidora Sekulić“.

Isidora Sekulić ostala je simbol obrazovanja, intelektualne nezavisnosti i izuzetnog doprinosa žena srpskoj književnosti i kulturi.