Desanka Maksimović (1898–1993) bila je jedna od najvoljenijih srpskih pesnikinja, profesorka i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti. Njena poezija obeležila je čitavo srpsko književno stvaralaštvo 20. veka, a svojim stihovima dotakla je srca i dece i odraslih.
Život i rad
Rođena je u Rabrovici kod Valjeva. Studirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je završila svetsku književnost. Radila je kao profesorka u više beogradskih gimnazija i svojim toplim odnosom prema učenicima ostala u pamćenju mnogih generacija.
Pesnički opus
Desanka je pisala lirsku poeziju, prozu, kao i književnost za decu. Njene pesme odlikuju se nežnošću, iskrenim osećanjima i povezanošću sa prirodom, ljubavlju i slobodom. Posebno je poznata po zbirci „Tražim pomilovanje”, u kojoj kroz poetski izraz progovara o pravdi, ljudskom dostojanstvu i istorijskim sudbinama.
Njena najpoznatija pesma je „Krvava bajka”, posvećena stradanju đaka u Kragujevcu u Drugom svetskom ratu, koja je postala simbol sećanja na nevine žrtve i snagu poezije u očuvanju kolektivnog pamćenja.
Priznanja i nasleđe
Desanka Maksimović bila je član Srpske akademije nauka i umetnosti, dobitnica brojnih nagrada i priznanja, a njena dela prevedena su na mnoge jezike. Ostala je sinonim za pesničku nežnost, humanost i veru u čoveka.
Preminula je 1993. godine i sahranjena u svom rodnom mestu Brankovini, gde joj se i danas mnogi poklanjaju.